Svet Automobila - Srbija

Zakonom protiv vraćanja kilometraže polovnih automobila

Biljana Borzan, evroparlamentarka iz susedne Hrvatske, pozdravila je predlog zakona kojim će se na nivou Evropske unije uvesti sistem za praćenje kilometraže polovnih automobila.

– Već godinama upozoravam na prevare sa kilometražom. Istraživanja su pokazala da je kod gotovo polovine polovnih automobila koji se prodaju prekogranično manipulisano kilometražom. Prema nekim procenama, šteta za pojedinačnog kupca može iznositi i do 10.000 evra, dok ukupna šteta za građane EU dostiže oko devet milijardi evra godišnje. To je posebno veliki problem u zemljama istočne EU, gde se ovakve prevare najčešće prijavljuju. U Hrvatsku je tokom 2025. godine uvezen gotovo rekordan broj automobila: više od 80.000 – rekla je Biljana Borzan. Naglasila je da je rešenje ovog problema već godinama poznato. Belgija, Holandija i Luksemburg imaju uspešan primer dobre prakse kroz sistem „Kar-pas”. Svaki put kada automobil ide na servis, u sistem se upisuje stanje kilometraže, a ova potvrda je obavezna prilikom prodaje polovnog vozila. Zahvaljujući tome, prevare sa kilometražom u tim zemljama su praktično nestale.

– U Hrvatsku se najčešće uvoze polovni automobili u cenovnom rasponu od 10.000 do 25.000 evra, a kilometraža je kupcima najvažniji faktor prilikom donošenja odluke. Kupovina automobila predstavlja veliki finansijski izdatak za prosečnu porodicu i zato želim da zakon što pre stupi na snagu – poručila je Borzanova. Ona je istakla istakla da prevare sa kilometražom ne narušavaju samo poverenje u tržište polovnih automobila, već imaju i direktan negativan uticaj na bezbednost u saobraćaju.

Prevare sa kilometražom postoje i u Srbiji i nisu retke, posebno kod uvoznih automobila. Rizik ovakve kupovine je realnost tržišta, ali neke analize pokazuju da Srbija nije najgore rangirana u Evropi iako je problem značajan. Problem bi mogao biti smanjen uvođenjem bolje kontrole, digitalnih baza kilometraže i transparentnijih podataka – slično rešenjima koja se sada razmatraju u EU. Prema nekim analizama, oko 4,1 odsto proverenih vozila u Srbiji imalo je vraćenu kilometražu, a u proseku je vraćena za oko 79.300 kilometara. Evropska statistika pokazuje da se naša zemlja nalazi na 19. mestu od 25 evropskih zemalja po riziku od kupovine automobila sa manipulisanom kilometražom, što znači da problem postoji. Veliki deo automobila na srpskom tržištu je uvoz iz inostranstva (oko 76,6 odsto), a kod uvoznih automobila veća je verovatnoća da je kilometražom manipulisano ili da je prikrivena šteta. Pre nekoliko godina procene su pokazale da svaki deseti automobil u Srbiji ima vraćenu kilometražu – iako je to stariji podatak, situacija se nije mnogo promenila. Inače, Srbija ima veoma aktivno tržište polovnih automobila i u poseku se kvartalno proda više od 32.000 polovnjaka, što ukazuje na veliko kretanje vozila i značajan udeo uvoza. Samo prošle godine je uvezeno između 120.000 i 150.000 polovnih automobila i oko 20.000 novih vozila. To dovoljno govori o tome koliko se polovna vozila koriste i kupuju kod nas.

- Imamo mi propise koji regulišu ovu oblast ali se oni ne poštuju ili nisu tako konkretni kao u pojedinim evropskim zemljama. Najefikasnija mera bi bila obavezna centralna baza u koju se upisuje kilometraža, na primer, na tehničkim pregledima, servisima, pri uvozu ili prvoj registraciji. Sistem u Belgiji je na takav način praktično iskorenio ovu pojavu – kaže vlasnik jedne auto-mehaničarske radnje. Kod nas se vraćanje kilometraže u praksi tretira kao sitna prevara, a trebalo bi to definisati kao krivično delo i uvesti visoke novčane kazne i, kao u nekim zemljama, oduzimati licence auto-placevima. U praksi se pokazalo da kupci nemaju pravo na automatsko raskidanje ugovora. Stručnjaci kažu da bi bilo važno i da se naša zemlja poveže sa evropskim bazama s obzirom na to da je većina vozila u Srbiji uvezena i da će regulativa koja se sada uvodi u EU podrazumevati da će sve više spornih vozila završavati na našem tržištu.